Šizofrenija i genijalni umovi

Da li ste se susreli sa pričom matematičara Džona Neša obolelog od šizofrenije? Da li znate da je čuveni slikar Vincent van Gogh patio od duševne bolesti?  Pokušaću ovim tekstom da čitaocima približim borbu duševnih bolesnika. Razumevanje bez izopštavnja duševnih bolesnika, važna je karika u njihovoj socijalizaciji, a prihvaćenost bez stigmatizacije, bi doprinelo boljitku njihovog zdravlja.
Šizofrenija je mentalni poremećaj hroničnog toka, sa pogoršanjima i remisijama (poboljšanje), koji dovodi do socijalne i radne onesposobljenosti bolesnika. Samim tim, smanjuje se kvalitet života obolelog, nekada i do potpunog onesposobljenja. Sa druge, opšte strane, to je veliki problem i za celokupno društvo.

Psihijatrijska obolja se grubo dele na:
1.psihoze (šizofrenija, manično-depresivna bolest  tj. bipolarni poremećaj, manija, depresija)
2.neuroze (različite fobije tj. strahovi i anksiozna tj. napeta uznemirena stanja)
Razliku izmedju  psihoze i neuroze ne treba striktno prihvatati jer postoji preklapanje pomenutih oboljenja. Lekovi za lečenje psihijatrijskih oboljenja nisu bas toliko specifični.
Rani početak šizofrenije je karakterističan više za muškarce, nego za žene. Retko se javlja pre 10. godine i posle 50. godine.
Potencijalni uzroci šizofrenije nedovoljno su jasni i ne postoji jedan uzročnik, već je šizofrenija posledica kompleksne interakcije bioloških, psiholoških i socijalnih faktora.
Biološki faktori: genetski, konstitucioni (uglavnom su šizofreni bolesnici mršavi, visoki, štrgljasti), metabolički (dopaminska hipoteza u razvoju bolesti).
Socijalni faktori: siromašne sredine, urbane sredine.
Psihološki faktori: faktori individualnog životnog iskustva, uticaj majke na razvoj deteta, uglavnom se radi o dominantnim (autoritativnim) majkama ili je u pitanju patologija porodice kao celine.
Šizofreni poremećaj se najčešće ispoljava kao akutni i hronični sindrom.
Akutni sindrom predstavlja dominiranje pozitivnih simptoma šizofrenije: obmane (deluzije) koje su često paranoidne i prisilne po svojoj prirodi, halucinacije obično u vidu glasova opominjujuće ili savetodavne prirode, poremećaj mišljenja u smislu da pacijent ne kontroliše svoje misli već njime rukovodi neka spoljašnja sila.
Hronični šizofreni sindrom je karakterisan negativnim simptomima: neaktivnost, povlačenje iz društva tj. socijalnih kontakata, emocionalna indiferentnost, poremećaj kognitivnih funkcija.
Suicid je na žalost čest kod obolelih od šizofrenije.

MEDIKAMENTNO LEČENJE ŠIZOFRENIJE
Centralno mesto u njenoj terapiji zauzimaju lekovi, antipsihotici. Suština efikasnosti antipsihotika zasniva se antagonističkom delovanju (blokadi) na dopaminergičke receptore.

Vinsent (Suncokreti) by Ana Cakic

MEHANIZAM DEJSTVA ANTIPSIHOTIKA
Usvojena je teorija o dopaminskoj hiperaktivnosti kod šizofrenih bolesnika. Ali  ne znacč da smo rekli celu istinu o šizofreniji kada smo rekli da je povećana aktivnost dopaminskih receptora i  povećana koncentracija dopamina u mozgu. Celu istinu o šizofreniji ne znamo. U centrali postoji  tzv. neuronško kolo, stimulacija jednog neurona (nerva)  može da stimuliše ili inhibira narednog,  a neuronško kolo verovatno nećemo nikada razumeti.
Antipsihotici primarno blokiraju dopaminske D2 receptore.  Zbog dugotrajne blokade povećava se broj i osetljivost dopaminskih D2 receptora u mozgu.  Ti sekundarni efekti  antipsihotika (povećanje D2 receptora) su vazniji od direktne blokade D2 receptora, zato antipsihotici zahtevaju 3-4 nedelje za ostvarenje terapijskog efekta.
Ako bismo naglo obustavili davanje lekova  izazvali bismo akutni napad šizofrenije.
Dakle, antipsihotici primarno blokiraju dopaminske D2 –receptore, ali ogromna vecina lekova za lečenje bolesti  CNS-a su “prljavi” (neselektivni, nespecifični) lekovi. Ovi  lekovi bas zbog svoje nespecifičnosti (tj. deluju i neke druge receptore) proizvode kako terapijske tako i neželjene efekte.
Antipsihotici se dele na antipsihotike prve (tipični) i druge(atipični) generacije.
Antipsihotici prve generacije: hlorpromazin, flufenazin, haloperidol, levopromazin, sulpirid i cuklopentiksol. Dovode do motornih smetnji  i imaju značajan rizik nastanka tardivne diskinezije (neželjeni pokreti mišića lica, ekstremiteta, trupa). Efikasni u tretmanu pozitivnih psihotičnih simptoma, dok je njihova efikasnost u tretmanu negativnih simptoma znatno skromnija.
Antipsihotici druge generacije: klozapin, risperidon, olanzapin, sertindol, kvetiapin, ziprasidon, amisulpirid i paliperidon. Atipični antipsihotici uticu malo i na negative simptome i otklanjaju ih. Manje je motornih neželjenih efekata.

NEŽELJENI EFEKTI ANTIPSIHOTIKA
1.Motorni poremećaji
-akutne reverzibilne distonije (spazam tj. grc odgovarajuće grupe mišića)
-medikamentni parkisonizam (antipsihotičnim lekovima uzrokovan) koji za posledicu ima tremor (drhanje tela i mišića) i  nevoljne pokrete
-tardivna diskinezija je odloženi motrorni poremećaj koji može da se javi nakon nekoliko meseci ili godina korišćenja antipsihotika  (nevoljni pokreti mišića lica, ekstremiteta, trupa). Tardivna diskinezija je ređa kod primene atipičnih antipsihotika
2.Endokrini poremećaji
Dopamin je prolaktin inhibišući neurotransmiter, pa blokadom dopaminskih receptora povećava se oslobađanje prolaktina sto za posledicu ima ginekomastiju (povećanje veličine grudi kod muškaraca), galaktoreju (lučenje mleka van perioda laktacije kod žena)  i  impotenciju.

Ostala najvažnija neželjena dejstva  antipsihotika pored motornih i endokrinih pooremećaja su:
3.Preterana sedacija
4. Refleksna tahikardija
5. Gojaznost
6. Suvoća usta, retencija urina (zadržavanje mokraće i nemogućnost potpunog pražnjenja bešike)  i  poremećaj akomodacije vida (poremećaj sposobnosti oka da gleda na različitu daljinu sa jasnom oštrinom).

Vinsent by Ana Cakic (crteži)

MUZIKA KAO LEK
Mocartov efekat označava uticaj Mocartove muzike na čoveka, a muzikoterapija je lečenje muzikom. Muzika utiče blagotvorno na čoveka, podstiče ideje i kreativnost. Za to sam i sama primer zato što bez muzike ne mogu da slikam. Muzika deluje i podsticajno i smanjuje stres, ima pozitivan efekat kod obolelih i pomaže njihovom oporavku. Slušanje muzike podstiče lučenje hormona sreće koji poboljšava raspoloženje. Odgovarajuća muzika ima pozitivan efekat i kod psihijatrijskih oboljenja.
MENTALNI POREMEĆAJI KAO TEMA U FILMSKOJ UMETNOSTI
Mentalne bolesti predstavljaju čest motiv u filmskoj umetnosti. U ovom tekstu baviću se životom genijalnog matematičara Džona Neša obolelog od šizofrenije,  uz preporuku za film “Blistavi um”, rađenom po njegovoj životnoj priči. Flim pokazuje njegovu genijalnost, ali i pakleni put patnje, halucinacija, deluzija tj. obmanjujućih misli, usled bolesti.

Džon Neš, jedan od najvećih matematičara svih vremena i dobitnik Nobelove nagrade.
Džon Neš je 1994. godine dobio Nobelovu nagradu. On nije objavio nijedan naučno akademski rad punih 40 godina pre dobijanja nagrade. Razlog za to bila je šizofrenija sa kojom se briljantni matematičar borio. Ipak, veliki umovi ne bi bili to što jesu da nemaju snage da se izbore sa na izgled bezizlaznim. Neš je uspeo da se istrgne iz stanja u kojem se nalazio toliko dugo, a njegove genijalne ideje i zapažanja „živeće“ večno.Poginuo je u svojoj 86. godini života. Njegova snaga i borba služiće za primer obolelima od šizofrenije i drugih bolesti da ne pokleknu, da se ne predaju i ne odustaju od života.

VINCENT VAN GOGH
Jedan je od napoznatijih svetskih slikara koji se borio sa duševnom bolešću. Radio je u proseku 20h dnevno i za života stvorio preko 800 slika.

“The only time I feel alive is when I’m painting”, rekao je Vinsent.
Nakon svađe sa Gogenom sa kojim je u jednom preiodu živeo u Arlu u “žutoj kući”, odsekao je sebi uho i odneo ga prostitutki iz obližnjeg bordela.
Nakon ovog incidenta smesten je u duševnu bolnicu. To je bio jedan od njegovih najproduktivnijih slikarskih perioda. Završio je tamo sliku “Zvezdana noć”. Sta je to magično i genijalno u vezi ove slike? Naučnici su dali odgovor…

Zvezdana noć Vinsent

U „Zvezdanoj noći“, Vinsentovi  kružni potezi četkice stvaraju noćno nebo ispunjeno uskovitlanim oblacima i vrtlozima zvezda. Naučnici su videli vrtloge prašine i gasa koji okružuju zvezdu, i to ih je podsetilo na „Zvezdanu noć“  Van Goga. Zaključili su da slike iz perioda psihotične pometnje Van Goga pokazuju veliku sličnost. Njegova dela iz mirnijeg perioda života, ne pokazuju znake ove podudarnosti. Van Gogov genije omogućio je da prikaže turbulenciju. U periodu intenzivne patnje Van Gog je nekako mogao da vidi i prikaže turbulentno kretanje fluida i svetlosti. Brojne su savremene dijagnoze Vinsentovog ludila. Psihoza, šizofrenija, bipolarni poremećaj, granicni poremećaj ličnosti, samo su  neke od njih. Vinsent je zbog svoje bolesti patio, samovao, gladovao, radio u nehumanim uslovima… Uprkos svemu tome, voleo je i slikao srcem i dušom.  Najveća podrška, oslonac i neko ko je razumeo i njega i njegovu umetnost, bio je Vinsentov brat Teo.
Ukoliko se neko zainteresovao za više detalja o Vinsentovom životu, kao i za upoznavanje njega kao divne osobe, što ja jasno vidim kroz njegovo slikarstvo, moja topla preporuka je film “Vinsent s ljubavlju”. Takodje bih preporučila romansiranu biografiju o životu Vinsenta “Žudnja za životom”.
Da izvedemo zaključak koji će možda za neke razbiti tabu duševnih bolesti.  Kardiovaskularne bolesti su bolesti srca, dijabetes je bolest pankreasa, itd….. Duševne bolesti su samo bolesti mozga, a način funkcionisanja mozga je najveća enigma za naučnike. Nadam se i želim, da će napredovanjem nauke, lečenje duševnih bolesnika biti uspešnije. I još jednom se nadam, manjoj izopštenosti i razumevanju duševnih bolesnika, jer kao što sam rekla, to je samo bolest mozga, a duševni bolesnici su kao i svi ljudi željni pažnje i prihvaćenosti.

Napomena: za pisanje stručnog dela o šizofreniji koristila sam predavanja za studente profesora Nenada Ugrešića sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

Autor teksta: Ana Cakić