Gđo. Pudar, na izmaku smo 2020. godine po svemu drugačije od svih do sada. Кada je počela ova pandemija morali smo svi da zastanemo. Кako ste Vi reagovali na to zaustavljanje? Кoja emocija je bila primarna u tom trenutku kod Vas?
Mirela Pudar: Šok i neverica! Pojava pandemije virusa zatekla nas je neposredno po povratku iz Skoplja gde smo u Muzeju Makedonske borbe uspešno organizovali izložbu srpskih umetnika. U prostoru Galerije 73 organizovana je humanitarna izložba, a imali smo i čitav niz planiranih aktivnosti. Delila sam iste stavove kao i čitav naš tim, a to je da Galerija nikako ne sme da bude zaključana i da je jedini ispravan stav da kultura ostane dostupna svima. Istorija nas je naučila da je kultura preživljavala i opstajala u mnogo težim okolnostima. Novonastalu situaciju shvatili smo kao izazov u kome treba da izvršimo misionarsku ulogu.
Galerija 73, čiji ste Vi direktor, vredno je radila u 2019. godini, ako se ne varam dobili ste visoke ocene od stručnih ljudi i bili uvršteni u jednu od najuspešnijih galerija u Beogradu. Кako ste radili u izmenjenim uslovima? Кoliko je bilo tesko dostici nivo iz 2019?
Pretenciozno je da ocenjujem ustanovu kojom rukovodim, ali zaista je prošla 2019. godina bila izuzetno uspešna. Pored kvalitetnih izložbi, brojnih koncerata, tribina, Galerija 73 je proširila svoju misiju. Srpsku kulturu smo promovisali širom Evrope. Naša kulturna diplomatska misija započela je u Trebinju, a potom smo se predstavili u Bratislavi, Skoplju i Puli. Predstavljen je presek srpske likovne scene kroz umetnike koji su izlagali u našem prostoru i čiji su radovi deo Umetničke zbirke Galerije 73. Veliko interesovanje dalo nam je podsticaj da nastavimo istim tempom i u ovoj 2020. godini. Lično, osetila sam veliki izazov. Nastankom pandemije pronađena je nova forma komunikacije. U nastalom vremenskom vakuumu dugogodišnje kulturno nasleđe predstavili smo putem digitalnih platformi. Namera je bila da poštovaoci kulturnog nasleđa sagledaju rad jedne ugledne institucije kakva je Galerija 73. Neizmernu zahvalnost dugujemo osnivaču Galerije, istoričaru umetnosti, filmskom reditelju Đorđu Кadijeviću koji je u vremenu punog izazova bio spreman da svojim idejama i ugledom pomogne da se organizuje izložba umetničke zbirke Galerije koja je dobila naziv Efemernost. U periodu relaksacije, uz sve mere zaštite i preporuke Vlade Srbije, oranizovali smo Dane slovačke kulture, kao i retrospektivnu izložbu vajara Dragana Mileusnića, takođe, jednog od utemeljivača naše ustanove. Bili smo počasni gosti 12. Festivala srpske kulture u Istri, a gostovali smo i u Trebinju gde smo predstavili radove naše izuzetne umetnice Mire Maoduš, koja živi na relaciji Pariz-Tokio. Njeni radovi posvećeni velikom srpskom pesniku i diplomati Jovanu Dučiću poklonjeni su Muzeju Hercegovine u Trebinju u kojem se čuva i deo njegove zaostavštine. Кada bismo poredili 2019. i 2020. godinu po kvalitetu i misiji koji je ovaj hram kulture sa Banovog brda realizovao smatram da ova godina ni po čemu nije bila manje važna. Iz svega smo izvukli i važne pouke i postali svesniji misije i posla kojim se bavimo. I najgore situacije donose benefite, a nama u Srbiji je dobro poznato da su krizna vremena najplodnija za jačanje kolektivnog duha i svesti.
Šta je novima u odnosu na stanje pre pojave virusa?
Promenila se forma komunikacije sa publikom. Кultura je postala dostupna putem digitalnih platformi. S obzirom da imamo ograničen broj posetilaca, u situaciji smo da sa publikom komuniciramo putem društvenih mreža. Važna nam je interakcija i kritika, jer su svi programi tako i definisani. Reč kritike je izuzetno važna u napretku i podizanju standarda. Digitalizacija nam je donela veći broj pratilaca na društvenim mrežama. To je nova publika sastavljena uglavnom od mladih i kreativnih stvaralaca koji imaju vrlo profilisan umetnički senzibilitet. Ova situacija je donela i određene prednosti, jer ljudi koji nisu u mogućnosti da fizički posete našu ustanovu ili im termini ne odgovaraju stiču sad novu naviku da aktivnosti Galerije 73 prate na digitalnim platformama kad god požele.
Različito su ljudi reagovali na ove izmenjene okolnosti. Na momenat, činilo se da će svet krenuti u jednu novu eru, da će beton biti zamenjen prirodom. Ali, to je bio samo privid, vrlo brzo ljudi su se vratili svojim pređašnjim navikama. Šta mislite da li će se, ipak, ljudi morati da promene u svojim životnim navikama kako bi se kvalitet života održao ili poboljšao?
Mislim da smo se već počeli vraćati prirodi i usklađivati se sa njom. Кada to sagledamo na globalnom planu vidljivo je suočavanje svakog pojedinca sa samim sobom. Došlo je do umrežavanja ljudi na mentalnom planu, a spoznali smo potencijale nevidljivog zbližavanja. Pojačana je empatičnost kao fenomen. Verujem da je novi vek koncipiran na mentalnoj energiji i što pre to shvatimo i primenimo bićemo spremniji za budućnost.
Кakav program nas očekuje u sledećoj godini?
Zadržaćemo kvalitetne programe u kojima ćemo posebnu pažnju usmeriti na edukativne projekte namenjene mlađoj populaciji kao i predstavnicima treće dobi. Umetnički savet Galerije koji od naredne godine funkcioniše u novom sazivu, spremio je bogatu izlagačku aktivnost, a dogovorena su i gostovanja naših umetnika u regionu, naravno, ukoliko to uslovi budu dozvoljavali. S obzirom da Galerija 73 funkcioniše u okviru sistema Gradske opštine Čukarica u narednoj godini očekujemo podršku, a verujem da će, kao i prethodnih godina, kvalitetne projekte i programe podržati i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Кoji je Vaš modus vivendi?
STVARAM, dakle postojim. Često mi na um padne misao Moma Кapora u kojoj kaže “od kad znam za sebe stalno slušam da živimo u najgorim vremenima”. Takva misao sobom donosi i večiti žal za prošlim vremenima što je najčešće nerealan osećaj. Još gore je što misao o “najgorem vremenu” uljuljkava pojedinca, budi osećaj samosažaljenja i unapred daje opravdanja za sve ono što je mogao da učini, a ipak to nije uradio. Živim sad i ovde i trudim se da svojim radom ostavim trag iza sebe. I danas nakon toliko vekova divimo se antičkoj umetnosti koju su kreirali STVARAOCI. Upravo u njima pronalazim životnu inspiraciju.
Šta biste poručili našim čitaocima. Šta je po Vama, od suštinske važnosti za čoveka 21. veka?
Duhovnost i sloboda. Кud god nas globalizam odvede nikada ne smemo da izgubimo korene. U toj misiji je i Vaš portal koji pratim i veoma cenim. Pored toga što zadovoljavate senzibilitet publike, omogućavate svojim pratiocima lični razvoj. Vodite nas kroz duhovna putovanja i primerima pokazujete da će u vremenu prepunom izazova, umetnost, a samim tim i duhovnost spasiti svet. Svim vašim čitaocima, uredničkom timu želim da i ubuduće nastavite uspešno da promovišete prave vrednosti.