Hijeronimus Boš je prva asocijacija na ve?inu Vaših slika i ja se zaista ne mogu da oslobodim tog utiska. To me je, naime, i privuklo da razgovaram sa Vama jer je danas slikarstvo otišlo daleko od renesanse. Neosporno je da se u Vaše slike posmatra? nužno udubljuje. Kao što se kod Boša traže detalji koji nas vode u druge detalje, još zna?ajnije od prethodnih, tako se i kod Vas ?ovek ’’vozi’’ u sopstvenom pogledu OD DO.
U svakom slu?aju upitanost posmatra?a je dominantna i mene na samom po?etku interesuje proces stvaranja detalja na tim slikama. Jesu li ve? spremljeni, smišljeni ili usput nastaju? Kako Vam polazi za rukom da nas tako ’’vozite’’, kao u nekakvom snu, dok posmatramo Vaša dela?
Zoran Velimanovi?: Danas je sve otišlo daleko od renesanse, pa i slikarstvo. Pod tim ne mislim na stilove, ve? na na?in razmišljanja. Ali, civilizacija se tako razvija, tim putem idemo svi, što ne zna?i da ?ovek ne može da se okrene ne?emu što je bilo, da tu odmori dušu i naoštri oko, ?ak i da živi u tom vremenu, ako to ho?e. Naime, najvažnije je da živite kako ho?ete, pa i da volite nekog slikara ili neko vreme, to niko ne može da vam uskrati.
E sad, ja sam oduvek voleo da pri?am, a sve pri?e imaju i svoje detalje, kao što Vi kažete. To su mali ukrasi u životu, pogledi, osmesi, na?in hoda, bilo šta drugo. Ima tu naravno ružnih detalja. Sve to imate na ulici, oko vas svuda. To je sve život, bez detalja nema života, nema pri?e. U ?oveku se nakupi puno toga, pri?a, slika, i ima potrebu da ih iznosi pred druge ljude. Onda kad krenete da posmatrate, ta pri?a po?inje da se odmotava i tako zaplovite negde.
Imate za sobom više od 25 godina rada tako da je teško napraviti generalizaciju Vašeg opusa. Ja pokušavam da govorim uopšteno ne posmatraju?i pojedina?ne cikluse. Po meni se mistika, fantastika, snovi?enje ili kako god to nazvala, nimalo nije promenilo, za sve ostalo moram Vas da pitam. Dakle, koliko ste druga?iji danas u odnosu na svoje po?etke?
Kao što rekoh malopre, nakupi se u ?oveku vremenom dosta iskustva, pri?a i slika.. Više niste isti, nešto se u me?uvremenu desilo što vas je promenilo; neke druge teme po?nu da vas zanimaju, nešto ste ve? ras?istili sa sobom, a ne?emu se stalno vra?ate. Ostala je beskrajna privla?nost tog fantasti?nog sveta, sada još i ja?a nego na po?etku. Vremenom se prepustite, prihvatite da ste slikar i ne razmišljate više o svetu koji je izvan slikarstva i vašem eventualnom mestu u njemu, ve? samo kako da u okviru svog sveta budete što iskreniji.
Brod ludaka
Pojedina Vaša platna su zaista velika, pre svega mislim na sliku Purgatorijum koja je duga devet metara. Ukoliko želite možete re?i nešto o njoj, ja ?u svoju ’’luda?ku vožnju’’ zadržati za sebe (mada je ona bila najizraženija u slici Slika nade i bezna?a, jer sam u svom tom ludilu videla još i p?elu kao dodatnu pretnju roze balonu). Koliko se dugo radi na tako velikom platnu i da li je veliko platno ve?i izazov s manje ograni?enja?
Jako je važno da radite ono što vam se radi. Ako je to slika od 9 metara, onda je to to. Nekada me uhvati, pa radim minijature. Samo je važno slušati svoj unutrašnji glas, slušati tog drugara koji živi u vama i udovoljiti mu, jer vas, ina?e, nikad ne?e ostaviti na miru.
I onda, kad raširite platno od devet metara, on po?ne da pri?a sve što mu je na duši, sve što ga pritiska, boli, a vi ga potpuno razumete i uz njega ste sasvim. I ne bojite se da ?e vas odvesti u nekom lošem pravcu, samo se prepustite i plovite. I posle nekog vremena izronite negde i kad se osvrnete i pogledate šta ste prošli, tu avanturu slikanja, kažete: uh, što je bilo dobro. A to nekad traje i po godinu dana, samo ta jedna slika, to jedno putovanje. Ali, o tome ni ne razmišljate, niti dok slikate, niti kad se završi, jer to nije važno. Vreme na Zemlji morate nekako da potrošite, a ovo je odli?an na?in.
Koje teme Vas mu?e, raduju, nadahnjuju ili oplemenjuju pa su one zastupljene u Vašem radu? Moram da priznam da meni kao posmatra?u poslednji upadne u oko kolorit (?itavu pri?u na platnu, vu?e tema za mene).
Uvek sam mislio da bez muke nema umetnosti. A muke, na žalost, ima svuda oko vas. I kad se naupijate svega toga što je okolo, umesto da budete ljuti ili agresivni, vi slikate, jer od te muke možete nešto dobro da napravite, kao neki alhemi?ar. I onda vidite ljude koji razumeju to što ste naslikali, jer i oni doživljavaju isto. Date im neku nadu, izvu?ete je iz bezna?a koje vas okružuje. Tako bar kažu. Izvu?ete jedan roze balon iz svog tog blata i ?ubreta.
Koliko vidim skulptura je za Vas tako?e interesantna pa ste se i u njoj oprobali.
Svaka ideja traži svoj na?in da se prikaže. Tako nekada bude skulptura, nekada ulje, nekada crtež, nekada objekat.. Sve zavisi od ideje. Na?ete najbolji na?in da je iznesete.
Izlagali ste zaista mnogo, spomenite našim ?itaocima nešto što Vas je promenilo ili što vam je najzna?ajnije. Ja ?u nabrojati nekoliko meni interesantnih mada je mnogo zemalja u Evropi: Italija, Švajcarska, Nema?ka, Francuska, Španija…
Promenila su me putovanja, jer sam 20 godina putovao. Izmenila su me na taj na?in, što sam shvatio da je najvažnija stvar na svetu da budem u ateljeu i da slikam, a da skitanje ostavim drugima. Da ne gubim vreme na nebitne stvari. Vratite se na po?etak, samo što ste sada mudriji, jer ste prošli puno i više nemate dilemu. Nema ve?e avanture od slikanja.
Male pri?e
Za kraj obi?no pitam da li se može živeti umetnost? Mada je realnije pitanje zapravo, može li se živeti od umetnosti? Hvala Vam na razgovoru i ?uvajte se virusa.
Umetnost mora da se živi, ne može druga?ije. Ina?e ste folirant. A ovo drugo pitanje – da li se može živeti od umetnosti?- To mi je pitanje redovno postavljano više od ?etvrt veka. Generacije novinara su mi ga postavljale. Mnogi ve? odavno nisu me?u nama, kao što ni mnogih bitnika više nema, a ja i dalje radim i izlažem i hiljade ljudi dolazi da vidi to što radim. Moram da priznam da nikad nisam razumeo suštinu tog pitanja.
